Сутра се навршава двадесет година од атентата у Будви на Вука Драшковића, председника Српског покрета обнове и тадашњег лидера српске опозиције, на кога је у његовом стану испаљено осам хитаца који су му нанели повреде у пределу главе.
Према правоснажној судској пресуди, атентат је наредио Слободан Милошевић, а организатори и извршиоци били су челници и припадници Службе државне безбедности Србије и Јединица за специјалне операције – „црвене беретке“, под командом Милорада Улемека Легије.
За непосредног атентатора изабран је официр ЈСО Бранко Берчек, који је био најбољи стрелац ове јединице познате по бројним злочинима на ратиштима у Хрватској, БиХ и на Косову.
У организацију покушаја убиства Вука Драшковића била је ангажована и Војска Југославије, укључујући морнарицу и ваздухопловство. Атентатори су после испаљених хитаца на Драшковића у Црној Гори, војним хеликоптерима превезени у војну базу у Србији. За свој злочин добили су од Слободана Милошевића велику новчану награду коју им је исплатио Михаљ Кертес, тадашњи директор Савезне управе царина. Злочин у Будви био је, заправо, злочин државе Србије и њених терориста у службама безбедности.
Лидери ДОС-а, који је, иначе, почетком 2000. године основао СПО, атентат у Будви искористили су да, заједно са СДБ-ом, лансирају причу да је Вук пуцао у себе, како би подигао сопствени рејтинг.
Месец и по после покушаја убиства Драшковића, исти организатори и извршиоци, поново по наређењу Слободана Милошевића, киднаповали су и убили Ивана Стамболића, бившег председника Србије.
Социјалистичка партија Србије, чији је Слободан Милошевић оснивач и десет година председник, до данас није осудила ове и друге злочине врховног налогодавца, већ предлаже да му се подижу споменици.
За атентат у Будви, ни две деценије касније нису кажњени сви који су у њему учествовали, јер је суд, упркос необоривим доказима и сведочењу извршилаца, ослободио организаторе, високе функционере Службе државне безбедности.
